Vesti

NICK CAVE JE SVEŠTENIK LJUBAVI, TUGE I BESA

today11. jul 2022.

Background

Kako je bilo u petak uvečena Petrovaradinskoj tvrđavi? Iz organizacije EXIT kažu ,,monumentalno i potresno“, a mi prenosimo u celosti tekst Žikica Milošević-a:

Teško je ovih dana biti Nick Cave, zbog porodične situacije kroz koju prolazi ovaj, nesumnjivo najveći muzički umetnik današnjice. A kao da je ikada bilo lako biti Nick Cave? Od katakombi Melburna, sivog neba nad Berlinom, sunca Sao Paula, do danas, Nick je preturio preko glave silna iskušenja, ponore i nadanja, ali je uvek, i u svađi sa Bogom i Luciferom, nalazio vremena da ljudima da šansu da probude „bolje anđele“ u sebi, kako je voleo da govori. Izgledalo je da je 2018. našao svoje „bolje anđele“, jer tadašnji koncert završen je sa gomilom mladih ljudi na Main-u, koji su (za mnoge zagrižene kejvovce) pevali neuobičajeno mirne i harmonične pesme, u nekakvoj kolektivnoj liturgiji oko koje su se okupili i vernici i ateisti, a Cave je bio lokalni žrec, sveštenik nove religije. I tiho smo otišli u noć sa spokojem u duši i „Push the Sky Away“.

Ništa od toga nije bilo isto četiri godine kasnije na istom mestu. Posle pogibije i drugog sina, od onog Nicka ostala je samo ista frizura i isto odelo. Pojavio se iz dubina, zaboravljenih dubina Nickove duše, onaj buntovni i besni Cave iz 1987. Već u samom startu bilo je jasno, na furioznom početku sa „Ready for Love“ i „There She Goes My Beautiful World“, da se Cave ipak neće predati silama tame iz prošlosti, uprkos bolu s kojim se nosi kao čovek. Uvodne dve pesme su pokazale da će se on i dalje boriti za ljubav u koju veruje, ali ne više spokojem i harmonijom, nego kao buntovnik. Troje gospel pevača su nas instantno vratili u fazu „The Good Son“ i u njegovo „ponovno rođenje“ posle pakla droga, kada je oko 1990. godine, počeo da se zanima za gospel muziku, kao i na album „Abattoir Blues/The Lyre of Orpheus” iz 2004. Takođe, kultna „Jubilee Street“ je u poslednjoj fazi upala u besno ubrzanje, na iznenađenje publike. Nick je ponavljao i ubacivao reči „Boom Boom Boom“ i „Cry Cry Cry“ u svaku drugu pesmu – jasan znak da je pun bola i suza koje ne pušta, i pun besa da bi ispucao šarzer u sudbinu.

FOTO: Nemanja Đorđević

Usledili su vanvremenski klasici kao što su „Tupelo“, rasprava sa Bogom o Dobru i Zlu „The Mercy Seat“, pa zatim „Red Right Hand“, koju je proslavila serija „Peaky Blinders“ (jer se crvena desna ruka nalazi na zastavi Severne Irske), a vaskrsla je besna i brza „City of Refuge“, koja se savršeno uklopila u bes i bol koji je Nick emitovao, ipak sve vreme propovedajući da veruje u ljubav. Pola publike se rasplakalo kada je, bez ikakvih Caveovih verbalnih interpolacija, svima postalo jasno kako je stari Australijanac dostojanstveno sve vreme nosio u sebi breme gubitka, i kako je sve to „proradio“ kao umetnik na stejdžu.

Nick Cave ovaj put nije izvodio hrpu mladih ljudi na stejdž da bi zajedno pevali, u „religijskoj ekstazi“ – nema on sada snage za to, pa čak ni za njihovu ljubav. Izveo je jednog, hipertalentovanog mladića, kome će pevanje u duetu sa Caveom biti hajlajt života. Ruke su dodirivale Caveove ruke (i nogavice), a opet, po ko zna koji put, Nick je postao svetac u amfiteatru koji je dobio obrise svojevrsne crkve. U kojoj je on propovedao o besu, tuzi, a najviše o ljubavi, kao apostol „nove vere“, iako je on sam pobornik stare.

Monumentalno i potresno. A kada je na kraju najavio da je ovo jedan od poslednjih koncerata „na duže“ (možda i u karijeri – nadamo se da ne!), i kada se obratio svom bendu sa „The Bad Seeds, see you around!“ – moglo se čuti kako srca pucaju a oči publike se pune suzama. I zaista, kada pogledate „Tour Dates“, videćete da će biti još 18 koncerata i onda je – kraj.

Nick se seli u Australiju i sa Warrenom će svirati još malo i tiho, a onda će se zatvoriti. Da li će ikada izaći sa novom umetnošću kao plodom novih osećanja, ili će mu konačno bol zatvoriti pesnička usta i oduzeti njegovu „Orfejevu liru“, videćemo.

Doviđenja, Nick! Nadamo se da nije i zbogom.

FOTO: Marko Ristić

Written by: Katarina Popovic

Previous post

Vesti

WIND ROCK FEST OVE GODINE OD 28. – 31. JULA!

Wind Rock je zaista festival koji je već otisnuo svoj „pečat“ i identitet, ali ove godine donosi neke novine, a to je dan je festival duži za jedan dan, od 28. do 31. jula! Publika će sada umesto tradiocinalnog kotlića (koji je premešten u drugi termin), imati priliku da uživa u još jednom rokenrol danu. Četvrtak i dalje ostaje namenjem mladim i neafirmisanim bendovima, koji će imati priliku kroz sada […]

today8. jul 2022.

rock radio beograd logo

Kontakt

© 2022 ROCK RADIO. SVA PRAVA ZADRŽANA