,,BIGZ za poneti“ zamišljen je kao digitalna vremenska kapsula BIGZ-a, čiji gradivni materijal čine audiovizuelne uspomene pojedinaca prikupljene putem javnog konkursa „BIGZ za poneti“ i predstavljaju autentične, dokumentarne zapise – koji rediteljskim postupkom spajanja u video rad grade kolektivno sećanje na jedan period i njegovu atmosferu. Autor projekta/video instalacije je Tamara Milošević i priliku da je pogledate imaćete od 15. do 17. septembra u prostoru Kule!
Jedna od najznačajnijih građevina jugoslovenske moderne arhitekture u Beogradu – zgrada nekadašnje nacionalne štamparije, kasnije BIGZ-a, svoju treću namenu dobila je početkom dvehiljaditih. Nakon izlaska grafičkog zavoda zgrada ostaje bez namene i u prazan prostor se useljavaju umetnici – kako mladi neafirmisani stvaraoci ovog grada, tako i već prepoznata, značajnija imena beogradske kulturne scene. Ispunjavajući zgradu novom energijom, tokom
godina rađa se i raste neformalni Kulturni centar „BIGZ“ – jedna zajednica povezana prostorom koji podstiče spontanu komunikaciju, koja nekako, naizgled usputno, utiče na umetnički reljef ovog grada.
U proleće 2021. godine zgrada ulazi u ruke novog vlasnika, a sve što se u njoj dešavalo biva prekinuto i izlazi na ulicu. Rad „BIGZ za poneti“ zamišljen je kao digitalna vremenska kapsula BIGZ-a, čiji gradivni materijal čine audiovizuelne uspomene pojedinaca prikupljene putem javnog konkursa „BIGZ za poneti“ i predstavljaju autentične, dokumentarne zapise – koji rediteljskim postupkom spajanja u video rad grade kolektivno sećanje na jedan period i njegovu atmosferu. Tri video rada hijererhijski postavljena u prostor pričaju priču o prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, i uvode nas u svet svega onoga što je BIGZ nekada bio i što više nije. Ovaj projekat je deo većeg projekta koji je trenutno u procesu, dokumentarnog filma ,,Sve moje više nije moje“, i služi kao stepenik ka njegovoj realizaciji.
„BIGZ za poneti“ se može pogledati od 15. do 17. septembra u prostoru Kule. Radno vreme Kule je od svaki dan od 17 do 21h.
FOTO: Promo materijal
Tamara Milošević (ili, radi čiste autentičnosti, tamara w mylo – jer joj se više puta desilo da je zovu za pogrešne uloge), rođena 29.07.1999, je osoba koja u slobodno vreme studira Digitalne umetnosti na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu, a u ono drugo traži nove opsesije kojima će okupirati svoj mozak. Voli blavorenje na suncu, prizivanje vanzemaljaca na krovovima, čokoladne sladolede, i kad se pojavi molska subdominanta u durskoj kadenci. Ne voli sebične ljude i kad se pomeri sat na zimsko računanje vremena. U životu planira da se bavi prenošenjem emocija na druge ljude I njihovim odgovorima. Sve posmatra kroz muziku i sa svime pravi muzičke paralele kako bi razumela svet oko sebe, kao mala htela je da bude kompozitor. Ako je danas pitate da se odrekne jednog vida umetnosti da bi usavršila izražavanje kroz drugi praviće se da vas nije čula. Misli da je umetnost svuda oko nas ako tako odlučimo da gledamo na svet i voli da pamti i zabeležava male momente u vremenu. Najviše se oduševi kad uspe da iskombinuje sve najrazličitije što može i od toga napravi koherentnu celinu.
Ovaj projekat je nastao jer i sama ima veliku emociju prema BIGZ-u i zajednici koja se tamo stvorila. S obzirom da nije sama imala studio, već je upijala energije iz tuđih, smatra da su sve priče ljudi iz te zajednice vredne za ispričati, i zanimljive za čuti. Ovo joj je diplomski rad, i nada se da će time i formalno diplomirati.
FOTO: Promo materijal/poster
