Ovogodišnji Bitef biće održan od 3. do 10. oktobra u Beogradu, a međunarodni festivalski žiri kojim će predsedavati prof. dr Ana Vujanović odlučivaće o glavnim nagradama festivala.
Na drugoj po redu konferenciji za medije u susret ovogodišnjem Bitef – u, koja je održana danas na terasi hotela Indigo, tim festivala družio se sa predstavnicima medija i najavio ovogodišnji međunarodni žiri.
Oni će odlučivati o tome ko će dobiti ovogodišnje nagrade festivala – Gran pri „Mira Trailović“ i Specijalnu nagradu „Jovan Ćirilov“.
Takmičarski program čine predstave „Deca sunca“ (Nemačka), „Zbogom, Lindita“ (Grčka), opera-performans „Sunce i more“ (Litvanija), „Raspevana mladost“ (Mađarska), „#Jeanne“ (Švedska), „Wakatt“ (Belgija, Burkina Faso), kao i domaće produkcije „Želja da se napravi čvrsta istorija završiće se neuspehom“ i „Kao i sve slobodne djevojke“.
Pored glavnog programa, Milivojević je skrenuo pažnju i na prateći program 57. Bitefa, koji čine Susreti sa autorima, Bitef polifonija i Cirkobalkana. Cilj festivala je da i ove godine ponudi i razvije teorijski diskurs koji će pratiti selekciju glavnog programa. Tim povodom prof. dr Ana Vujanović održaće predavanje „Od proleterijata do prekarijata – i nazad!“
FOTO: Deca sunca / Matthias Horn
EVROPSKI DUH BITEFA
Plamena Halačeva, zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji istakla je na konferenciji za medije da je ponosna što Delegacija EU u Srbiji šesti put podržava Bitef festival.
„Od početka naše saradnje, cilj nam je da podržimo najnovije pozorišne tendencije, kao i da pomognemo umetnicima i profesionalcima da uspostave nova partnerstva u kulturi. Kroz ovu podršku, želimo da ohrabrimo i osnažimo umetnike i kulturnu zajednicu u Srbiji i da pomognemo da se šira javnost senzibiliše o značaju transformativne i kreativne moći umetnosti“, izjavila je Halačeva. „Kulturna scena Srbije ima toliko toga da ponudi i doprinese našem zajedničkom bogatom i raznolikom evropskom kulturnom prostoru. Zato nas ne čudi što je Srbija jedna od najuspešnijih učesnica našeg programa Kreativna Evropa, glavnog pokretača Evropske unije za podršku kulturi, kako u EU, tako i u Srbiji.“
Kristof Feldhues, direktor Gete Instituta, podsetio je da ova institucija podržava festival od njegovog nastanka i predstavio nemački komad „Deca sunca“ u izvođenju Šaušplihausa iz Bohuma, kojim će 57. Bitef zvanično biti otvoren. Reč je o komadu Maksima Gorkog u režiji Mateje Koležnik.
„Mateja dekonstruiše ovu konstalaciju i stavlja je u rane šezdesete godine, što omogućava pogled na drugo, a opet, ne toliko drugačije društvo, sve predstavljeno na hiperrealističnoj scenografiji Orfea Fogta“, naveo je Kristof Feldhues. On je napomenuo i da je komad bio uvršten u program najuglednijeg pozorišnog festivala savremenih komada u Berlinu, gde je posebno isticana njegova savremenost naglašena tragičnim kontinuitetom individualnog neuspeha suprotstavljenog realnim izazovima vremena.
Marija Levanti, ambasadorka Grčke, govorila je o predstavi „Zbogom, Lindita“ u režiji mladog reditelja Marija Banušija, u produkciji Narodnog pozorišta Grčke. Kako je rekla, reč je o jednoj od predstava koje su izazvale najveće interesovanje ove godine u Atini.
„Ovo delo ispostavilo se kao najpozitivnije iznenađenje u grčkim pozorišnim dešavanjima, jer je mladi 25-godišnji reditelj uspeo da dirne sve one koji su je videli“, kazala je Levanti. „Mario Banuši je došao iz Albanije u Grčku sa šest godina, a uspomene iz rodnog mesta i iskustva iz svoje nove zemlje kreirao je predstavu u čijem središtu je tema suočavanja sa gubitkom i konačnog rastanka od najmilijih. U predstavi nema dijaloga, što je čini dostupnom svima.“
FOTO: Zbogom, Lindita / Foto – Theofilos Tsimas)
PRODAJA ULAZNICA
Onlajn prodaja ulaznica sa popustom od 20% traje sve do 10. septembra u 23:59 časova. Posle tog datuma ulaznice će na sajtu festivala moći da se kupe sa popustom od 10%. Po redovnim cenama ulaznice će od 11. septembra moći da se kupe i na blagajni Bitefa, gde će moći da se kupi i komplet ulaznica sa popustom od 30%. Blagajna će i ove godine biti otvorena u festivalskom pres centru, na prvom spratu MTS dvorane, na Trgu Nikole Pašića.
Sve informacije kako o glavnom, tako i o pratećim programima festivala, mogu se pronaći na zvaničnom sajtu festivala.
Božanstvena komedija
U kreiranju novog izdanja Bitefa, a uz uvažavanje i poštovanje nasleđa prethodnog umetničkog rukovodstva, koje je imalo značajan uticaj na oblikovanje identiteta festivala, koselektorski tim je odlučio da ove godine zadrži Prolog kao tačku povezivanja koja ima za cilj održavanje kontinuiteta sa prethodnim festivalskim izdanjima. Izbor da se Prolog prihvati kao sredstvo kontinuiteta nije samo čin poštovanja već je istovremeno u skladu s negovanjem kolektivnog rada i uvažavanja mnogostrukosti glasova i perspektiva. U skladu s tim, u Prologu 57. Bitefa, van takmičarske selekcije, naći će se predstava Božanstvena komedija reditelja Franka Kastorfa, u produkciji Beogradskog dramskog pozorišta. Izuzetno razigrano izvođenje ansambla, te višeznačnost teksta, scenskog prostora, muzike i pokreta koju Kastorf vešto koristi, ujedinjeno doprinose snazi ove kritike konzumerizma u današnjem neoliberalnom kapitalizmu koji se podjednako vešto reprodukuje u svim vremenima.
Deca sunca
Gorki smešta Decu sunca u kasni 19. vek, usredsređujući se na grupu intelektualaca i umetnika idealista potpuno odvojenih od surove stvarnosti spoljašnjeg sveta. Kako radnja odmiče, oni se sve više bore sa sopstvenim unutrašnjim protivurečnostima, dok svet oko njih prolazi kroz značajne društvene i političke promene, odnosno kroz revoluciju. Slovenačka rediteljka Mateja Koležnik svoju Decu sunca smešta u vreme malo bliže nama, i u kontekst svojevrsne revolucije, odnosno u šezdesete godine 20. veka, gradeći precizne i detaljne portrete likova, u isto tako vrlo detaljnom, preciznom i hiperrealističnom prikazu scenskog prostora. Na prvi pogled, ova predstava deluje kao muzejski primerak, kao pozorišni eksponat iz prošlog vremena. Međutim, ono što Koležnik zaista radi, jeste približavanje likova Gorkog nama, ljudima današnjice, koji živimo u svetu iznova i iznova definisanom krizama.
#Jeanne
#Jeanne, po tekstu Ivane Sajko i u režiji Anje Suše, koprodukcija je švedskih pozorišta Riksteatern i Dramaten. To je savremena verzija bajke o Jovanki Orleanki, koja se bavi potencijalom otpora prema društvenoj i sistemskoj nepravdi. Kroz priču o mladoj devojci, buntovnici, koja rešava da pređe jezero što deli dva sveta, autorke seciraju probleme društvene nejednakosti i klasnih razlika između ta dva sveta, kao i pitanja ekološke katastrofe i klimatskih promena. Pobunivši se protiv socijalne nepravde, mlada buntovnica Žan biva nasilno zaustavljena u pokušaju da prevaziđe razlike između dva sveta, sa dve strane jezera, čime to isto jezero postaje mesto i simbolične i stvarne smrti te devojke. U vizuelno uzbudljivoj postavci izvođači autentičnim glumačkim sredstvima grade ovu priču dok ih muzičar Ade Humonen prati stvarajući živi zvučni pejzaž na sceni.
Sunce i more
Litvanska predstava Sunce i more, autorki Rugile Barzžukaite, Vaive Grainite i Line Lapelite, opera je smeštena na plaži, u pesku, gde ljudi, koje bismo tipično sreli u ovakvom javnom prostoru (od sredovečnih parova sa decom, preko starih ljudi, pa sve do dece i mladih), kroz pevanje o naizgled nebitnim i svakodnevnim stvarima, zapravo tretiraju problem klimatske krize i ekoloških katastrofa u bujajućem kapitalizmu. Nagrađena Zlatnim lavom na 58. Venecijanskom bijenalu, predstava Sunce i more nas suptilnošću libreta podseća na malograđansku apatiju koju sa sobom nose oni koji imaju privilegiju odmora.
Raspevana mladost
Predstava Raspevana mladost iz Mađarske, autora Judit Berec, Bencea Đerđa Palinkaša i Mate Sigetija, takođe kroz pevanje, odnosno operetu čiji je libreto sastavljen od izjava političara u javnom prostoru i medijima, preispituje problem izgradnje nacionalnog stadiona (Puškaš Arena) u Mađarskoj, koji je zamenio stadion što se nekada nalazio na tom istom mestu (Nacionalni stadion), ali nije bio posvećen naciji, već ljudima, odnosno narodu. Na nekadašnjem ulazu u stadion nalazila se skulptura grčkog vajara, disidenta Makrisa Agamemnona, istog imena – Raspevana mladost, odnosno Singing Youth, koja je preživela period kada su mnoga umetnička dela, nastala u doba socijalizma, uklonjena iz javnog prostora, dok stadion posvećen narodu nije. Na njegovom mestu, koristeći drobljeni beton od kog je bio napravljen, na zahtev mađarskog predsednika, Viktora Orbana, 2019. godine, izgrađen je novi stadion, ovog puta posvećen naciji. Obe Raspevane mladosti, i statua i predstava, svedoče o poslednjih sedamdeset godina turbulentne mađarske istorije i o tome koliko su umetnost i muzika istovremeno bile ključan faktor kako promovisanja ideologije vladajućih struktura, tako i pobune mladih.
Wakatt
Wakatt je predstava autora i koreografa poreklom iz Burkine Faso, a koja dovodi u pitanje ideju drugosti i straha od drugog, kritikujući tako kolonijalne prakse kroz jedinstveni plesni jezik. Serž Eme Kulibali intenzivnim preplitanjem straha i besa utkanih u virtuozno izvođenje deset plesača praćenih živom muzikom na sceni nudi sliku sveta kojim vladaju paranoja, neprihvatanje i besmislena agresija nad svim što nam nije poznato. U vreme ratova, bujanja nacionalizama i sve većeg međusobnog udaljavanja ljudi, Wakatt podstiče otpor ovakvim tendencijama istovremeno otvarajući prostor za promišljanje zajedničke i pravednije budućnosti.
Zbogom, Lindita
Zbogom, Lindita je tek druga predstava mladog autora Marija Banušija, grčkog glumca i reditelja poreklom iz Albanije. Inspirisana istorijom Balkana i njegovim zagrobnim običajima i praksama, ova predstava na suptilan i upečatljiv način donosi duboko intimnu priču o suočavanju sa gubitkom voljene osobe. Kroz priču o jednoj porodici, niz čudnih događaja iznosi na površinu svet sačinjen od snova i noćnih mora, odnosno izvrnutu stvarnost koja ima sopstvena pravila. Igrajući se slikama, vizuelnim kodovima, svesnim i podsvesnim, Mario Banuši gradi jedinstvenu poetiku svog umetničkog izraza i postavlja pitanje o tome šta znači reći zbogom? Kako se život nastavlja posle smrti onih koje volimo? Budući da je jedna od misija festivala promovisanje novih imena u međunarodnom kontekstu, smatramo da je važno što će se ovaj autor i ova predstava naći u ovogodišnjoj selekciji.
Želja da se napravi čvrsta istorija završiće se neuspehom
Želja da se napravi čvrsta istorija završiće se neuspehom autora i koreografa Igora Koruge jedna je od dve predstave iz domaće produkcije u ovogodišnjoj takmičarskoj selekciji. Ovaj rad bavi se kompleksnim pitanjem pozicije savremenog plesa u Srbiji, što je posebno složeno pitanje budući da u našoj zemlji ne postoji institucionalni okvir čuvanja, tj. arhiviranja savremenih plesnih praksi. Kroz saradnju sa šestoro koreografkinja i koreografa, pionira i pionirki modernijih plesnih izraza, koji su doprineli izgradnji prostora za današnju plesnu scenu, Koruga i saradnici skreću pažnju i na nemogućnost pobune i revolucije u periodu ekstremne društvene krize tokom i nakon raspada Jugoslavije. Ova predstava dolazi sa nezavisne scene, što je za Bitef važno u kontekstu podržavanja svakodnevne borbe umetnica i umetnika koji stvaraju u vaninstitucionalnim okvirima, što je, usled loših ranih uslova, takođe svojevrsna vrsta otpora, pobune i nepristajanja.
Kao i sve slobodne djevojke
Još jedna predstava domaće produkcije jeste Kao i sve slobodne djevojke pozorišta Atelje 212, prema tekstu Tanje Šljivar i u režiji Selme Spahić. Predstava o tinejdžerskoj seksualnosti inspirisana je istinitom pričom o sedam trinaestogodišnjih devojčica koje su ostale trudne na školskoj ekskurziji. Predstava ističe temu generacijskog jaza i posledice nemara starije generacije, postavljajući pitanje o teretu i odgovornosti koji se stavljaju na pleća mladih, istovremeno ističući u kojoj meri se glasovi mladih ljudi na ovim prostorima zanemaruju, tj. koliko odrasli ne žele ili nisu u stanju da čuju njihov glas.
